Konzumiranje alkohola je deo većine kultura i proslava hiljadama godina. Zajedničko svim kulturama je verovanje da je piće namenjeno odraslima, i da nije za decu. Konzumiranje alkohola utiče na odrasle osobe, a za decu je štetno. Širom sveta su doneti zakoni koji nas podsećaju da je piće namenjeno odraslima. Međutim, mi znamo da i mladi ljudi piju, bilo zato što eksperimentišu, bilo pod uticajem ili pritiskom vršnjaka. Otvoren razgovor sa njima, najbolji je način da se odgodi početak konzumiranja alkohola i spreči rizično ponašanje koje nastaje usled konzumiranja alkohola u suviše ranom uzrastu.
Postoji mnoštvo razloga zbog kojih mladi ljudi prave razne ludorije, a vaša sposobnost da se setite šta ste radili kao tinejdžer svakako slabi sa godinama. Da biste otvoreno razgovarali sa svojom decom, korisno je da se podsetite perioda kada ste vi bili mladi.
Pre svega, da ih slušate, da znate šta je to što utiče na njih, tako da možete otvoreno da razgovarate i o piću.
Ako dođete kući i kažete: „Uh, baš bi mi prijalo jedno piće," pa posegnete za bocom, vi možda dajete primer kojim pokazujete da je alkohol bitan deo života i oslobađanja od stresa. Važno je da uvidite da deca ne rade ono što im vi kažete da rade, oni rade ono što vide da vi radite.
Ako se usredsredite samo na opasnost od pića i na to kako je ono grozno, oni brzo osete da se tu nešto ne slaže. Ako je to tako loše za njih, zašto onda vi pijete alkohol? Neće baš biti dovoljno delotvorno da im kažete da je to dobro za vas, a loše za njih. Morate bar da priznate da je tačno da pijemo jer nam prija, ima lep ukus i, ako se pije sa merom, može da nam pomogne da se osetimo opušteno. Ako im samo pričate o opasnostima, kada ga prvi put probaju i ne desi se ništa strašno, mogu da pretpostave da sve što smo im rekli nije u potpunosti tačno…
Alkohol je svuda, to je uobičajeni deo društvenog ponašanja i tako je već vekovima. Vi i vaša deca ćete videti alkohol i ljude koji piju u televizijskim programima, filmovima, časopisima i, naravno, na društvenim mrežama. Ponekad vam zajedničko gledanje televizije može dati priliku da razgovarate o piću i čujete kako oni razmišljaju o tome, ili šta njihovi drugovi rade. Razgovor o nečemu što ste videli na društvenim mrežama jeste dobar način da ih saslušate i navedete da razgovaraju sa vama.
Deca, naročito tinejdžeri, uvek će testirati svoje granice. Premalo ograničenja može biti zastrašujuće, a ako ih je previše oni nikada neće steći sposobnost da procenjuju rizike ili samostalno donose odluke. Ovde je zapravo reč o uspostavljanju uravnoteženog odnosa u okviru porodice.
Teško je znati kada da započnemo razgovor o alkoholu sa svojim detetom i šta reći. Većina dece je svesna alkohola od ranih dana, i idealno bi bilo da pričate sa svojim detetom o alkoholu pre nego što ono počne da eksperimentiše sa alkoholom. Ukoliko mislite da je već započelo, važno je da razumete koji bi mogli biti razlozi za ovo ponašanje.
Ono što kažete ili činite zaista utiče na dete, pa vam to omogućava da se potrudite da saznaju sve činjenice o alkoholu i piću, da bi mogli da naprave razuman izbor u budućnosti.
Nastojte da ne forsirate to pitanje – bolje je sačekati da tema dođe spontano na dnevni red. Možete se nadovezati na novinski članak o alkoholu ili reportažu na TV-u; ili da sačekate da vas dete samo upita nešto na temu alkohola.
Uradite ono što je najbezbednije za vas i vašu porodicu ali idealno bi bilo da otvorite diskusiju na ovu temu pre nego što vaše dete počne da eksperimentiše sa alkoholom ili se suoči s pritiskom vršnjaka. Budite spremni da kažete NE ukoliko vam se ne dopada na koji način se vaše dete zabavlja, kao i da postavite čvrsta pravila.
Čak i mlađa deca su svesna šta podrazumevamo pod prihvatljivim ponašanjem kada je reč o konzumaciji alkohola, i kod dece i kod odraslih. Prema tome, možete početi da sa njima pričate o piću već u prilično ranom uzrastu. Roditeljstvo se ne uči i nema utvrđenih pravila o podizanju dece. Svako dete i svaka porodica je drugačija i svako od nas komunicira na svoj način.
Morate tražiti ravnotežu: upozoriti ih na opasnosti, uključujući i uzimanje aspirina uz alkohol što može pojačati trovanje alkoholom, i upoznati ih sa zakonima; ali im takođe kazati da će kada odrastu, ukoliko to budu želeli, moći da uživaju u umerenom piću sa društvom.
Važno je fokusirati se na činjenice i naučiti dete da izbegne opasnosti koje su u vezi sa posledicama konzumiranja alkohola. Možete objasniti efekat alkohola na organizam i um i da naglasite da čak i male količine mogu negativno uticati na njihovu sposobnost da racionalno rasuđuju i donose odluke.
Ne postoji prihvaćena starosna granica kada se smatra „prihvatljivim” za mladu osobu da počne da konzumira alkohol. Neki roditelji dozvoljavaju svojoj deci da probaju malo alkohola sa njima u specijalnim prilikama; drugi su protiv toga. Postoje dokazi koji ukazuju na to da konzumacija alkohola u ranijem dobu povećava mogućnosti pojave štetnih posledica uzrokovanih alkoholom u kasnijem dobu. Međutim, druga istraživanja pokazuju da su deca koja su prvi kontakt sa alkoholom imala kod kuće, a čiji roditelji pružaju dobar primer svojoj deci, manje sklona opijanju i da je verovatnije da će razviti navike umerene konzumacije alkohola. Ali, na vama je da odlučite da li i koliko vaše dete sme da pije kod kuće.
Koju god odluku da donesete, važno je da je se pridržavate, i da osigurate da vaše dete razume zbog čega konzumacija alkohola među mladima može predstavljati opasnost. Takođe, važno je da vaše dete zna da postoje zakoni koji ograničavaju uzrast u kojem je dozvoljeno kupovati i konzumirati alkohol. Bez obzira na to što odrasli konzumiraju alkohol kod kuće, važno je da deca razumeju da to ne podrazumeva automatski da i ona mogu da rade to isto.
Nalaženje prave ravnoteže između zaštite vašeg deteta i pružanja slobode nije lako. Ne možete biti uz njih sve vreme, a ni oni vam za to ne bi bili zahvalni.
Međutim, uz dobru komunikaciju i poverenje, možete im pomoći da donesu pravu odluku u nezgodnoj situaciji, da uče na svojim greškama, da vam se obrate za savet kad im je to neophodno i da se osećaju sigurno.
Unošenje malih promena može napraviti značajnu razliku – ali ne očekujte uspeh preko noći. Idite korak po korak.
Prihvatite da ni vi ni vaše dete niste uvek u pravu. Ono što važi za jedno dete ili za jedan skup okolnosti, ne mora da važi za drugo. Imajte u vidu da su greške (vaše ili njihove) neizbežne, a ono što je važno jeste da na greškama učite.
Upoznajte svoje dete kao individuu. Da li zaista znate šta je to što ono voli ili ne voli – kod sebe ili u svetu oko sebe? Šta je to što bi promenilo u svom životu (ili kod vas!) kada bi moglo?
Nađite vremena da mu postavite ovo pitanje i da zaista saslušate njegove odgovore. Možda ćete otkriti da ga ne poznajete onoliko dobro koliko ste mislili; a ono će osetiti da je njegovo mišljenje važno.
Deca su sklonija pridržavanju postavljenih pravila, ako se osećaju kao uvaženi član društvene grupe. Pružite svom detetu osećaj pripadnosti tako što ćete raditi stvari zajedno – otkrijte šta vaše dete voli da radi, kuvajte zajedno, ili radite druge stvari zajedno kao porodica.
Uspostavljanjem određene rutine, moći ćete da provodite više vremena zajedno, imaćete više prilika da razgovarate, i pružićete detetu osećaj da može da vam se obrati ukoliko ima neki problem.
Može delovati očigledno, ali pružanje detetu osećaja da je poštovano jeste nešto što se veoma često zanemaruje u svakodnevnom užurbanom životu. Mišljenje vašeg deteta je bitno, i važno je da dete oseti slobodu da izrazi svoje mišljenje u okruženju koje će mu pružiti podršku. Na vreme obavestite svoje dete o bilo kojim promenama koje mogu imati uticaj na njega, i takođe mu dajte do znanja da ste ponosni na njega. Ukoliko njegovi prijatelji upadnu u problem u koji vaše dete nije umešano, recite mu koliko ste ponosni što se poneo tako zrelo.
Važno je da deca znaju osnovna pravila, kao i posledice ukoliko ih se ne pridržavaju. Oni će ova pravila testirati, pa vodite računa da budete dosledni. Efikasna „kazna“ je da detetu uskratite privilegije – planirani odlazak u bioskop, susret sa prijateljima, gledanje televizije.
Ali, ne zaboravite da ih pohvalite kada urade nešto dobro. Pravila pomažu deci i razvijaju kod njih osećaj odgovornosti. Informacije o tome sa kim se vaše dete viđa i kada će se vratiti kući važne su zbog njegove bezbednosti, a ne samo zbog vašeg duševnog zdravlja.
Imati poverenje u dete znači pružiti mu mogućnost da vam kaže istinu (naročito u vezi sa neprihvatljivim ili rizičnim stvarima), a da se vi nećete naljutiti ili ga osuditi. Time što ste voljni da saslušate njegovu stranu priče i da razgovorate o drugim opcijama, pomoći će mu da donosi razumne odluke u budućnosti.
Poverenje je od suštinskog značaja za iskrenu komunikaciju. Ukoliko se vaše dete oseća bezbednim da sa vama razgovara o teškim temama, onda će razgovarati sa vama kada mu to bude potrebno i saslušaće šta imate da kažete.
Deca su veoma često mnogo bolje informisana nego što mislimo – ali ne znaju uvek sve činjenice. Bez obzira na to šta je u pitanju, postarajte se da vaše dete ima prave informacije, i da zna kome može da se obrati ako želi da sazna više.
Probajte da izbegnete pridike i taktike zastrašivanja. Umesto toga bolje zajedno objektivno razgovarajte o pozitivnim i negativnim stranama. Upotrebite jezik koji vaše dete razume i primere koji su mu relevantni, i podstaknite vaše dete da takođe izrazi svoje mišljenje.
Kao roditelj ili staratelj, ne potcenjujte uticaj sopstvenih poteza, stavova, reči i izbora. Sve to ima ogroman uticaj na ponašanje vašeg deteta. Razmislite kakav primer dajete svom detetu. Teško ga je ohrabriti da donosi razumne odluke ukoliko pred sobom nema dobar uzor!